Warning: Trying to access array offset on value of type bool in /customers/1/0/4/serbian.no/httpd.www/wp-content/plugins/elementor-pro/modules/dynamic-tags/tags/post-featured-image.php on line 36 Warning: Trying to access array offset on value of type bool in /customers/1/0/4/serbian.no/httpd.www/wp-content/plugins/elementor-pro/modules/dynamic-tags/tags/post-featured-image.php on line 36 Warning: Trying to access array offset on value of type bool in /customers/1/0/4/serbian.no/httpd.www/wp-content/plugins/elementor-pro/modules/dynamic-tags/tags/post-featured-image.php on line 36 Warning: Trying to access array offset on value of type bool in /customers/1/0/4/serbian.no/httpd.www/wp-content/plugins/elementor-pro/modules/dynamic-tags/tags/post-featured-image.php on line 36

”Oluja” – zločin koji još traje

Warning: Trying to access array offset on value of type bool in /customers/1/0/4/serbian.no/httpd.www/wp-content/plugins/elementor-pro/modules/dynamic-tags/tags/post-featured-image.php on line 36

O Krajini koje više nema…

Autor teksta: dr Zorica Mitić

Pazi i dobro se čuvaj  da ne zaboraviš događaje koje si svojim očima video. Neka ti ne iščeznu iz srca niti jednog dana tvoga života. Naprotiv, pouči o njima decu i decu njihove dece. ”

                                                                                              Peta knjiga Mojsijeva, 4:9

13672227_916272645148342_331541728_nOvog četvrtog avgusta 2017. godine navršavaju se 22 godine od kako su Srbi iz Krajine proterani sa svojih vekovnih ognjišta u hrvatskim akcijama ”Bljesak i Oluja”. Oko 200.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga krenulo je protiv krajiških Srba – oko 230.000 stanovnika sa oko 30.000 vojnika. Ako se tome dodaju snage ABIH i NATO, agresor je bio brojniji od ukupnog stanovništva Krajine, a odnos snaga bio je  7:1 u korist agresora. Ovo su proporcije dobro poznate iz drugih ratova tokom srpske istorije. U evidenciji Dokumentaciono-informativnog centra ”Veritas”, postoje imena 1.853 poginulih i nestalih Srba iz ove operacije i nakon nje, od kojih je 1.202 (65%) civila, od čega  oko tri četvrtine čine stariji od 60 godina. Među žrtvama, postoje 545 žena (29%), od čega je oko četiri petine  žrtava starije od 60 godina, što predstavlja jednu od „crnih“ evidencija građanskog rata 90-ih godina prošlog veka na teritoriji bivše Jugoslavije. Od ukupnog broja žrtava, do sada su utvrđene  sudbine 1.002 ljudi, dok registar nestalih i dalje sadrži 851 lice, od kojih 614 civila, među kojima 310 žena. Hrvatska izbegava ekshumacije poznatih grobnica sa oko 270 posmrtnih ostataka, sahranjenih uglavnom pod oznakom „nepoznat”.

13874659_916272758481664_96623602_nSavet bezbednosti UN-a, osim ”snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmera” nije doneo  nikakve kaznene mere protiv agresora. Najveći paradoks te agresije, kao i onih koje su joj prethodile, nalazi se u činjenici što je agresor bila članica UN-a, dok je Krajina bila zona pod zaštitom iste organizacije i što su neke druge članice te organizacije odobrile i učestvovale u agresiji. U međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu još nijedan hrvatski političar ili oficir nije osuđen za ove zločine. Svetska pravda i demokratija neguju etnički  humanizam. Ne sudi se za počinjene zločine nego se sudi nacijama koje ne spadaju u deo današnje globalističke i imperijalističke politike.

Vojna Krajina je istorijski i geografski entitet na Balkanu koji je više od 400 godina naseljen Srbima koji su vremenom postali odbrana Evrope od najezde muslimana sa Istoka. Srbi  su danas najveća nacionalna manjina u Republici Hrvatskoj. Po popisu stanovništva iz 2011. godine Srba u Hrvatskoj ima 186.633 i čine 4,36% stanovništva Hrvatske. U odnosu na 1991. godinu, kada ih je bilo 581.663 i kada su u ukupnom broju stanovništva učestvovali sa 12,2%.  Broj Srba u Hrvatskoj je smanjen za dve trećine već do sledećeg popisa 2001. godine. Božićnim ustavom iz 1990. godine Hrvatski sabor je srpskom narodu ukinuo status konstitutivnog naroda u Hrvatskoj. Ovim aktom  su ugrožena prava i sigurnost srpskog naroda u Hrvatskoj i započet je progon Srba na različite načine. To je bio jedan od razloga za početak rata u Hrvatskoj Jugoslaviji 1990. godine.

13874703_916272658481674_1582722566_nKada sam oktobra 1991. godine prvi put stigla u Krajinu, u kninsku bolnicu kao lekar dobrovoljac, nisam mogla ni da slutim da će  se rat ovako završiti, da će Srbi biti proterani, pobijeni i poniženi avgusta 1995. godine.

U Mojsijevoj knjizi se kaže da ne sme da se zaboravi ono što ste videli. To i ne može da se zaboravi. Ono što nije zabeleženo na stranicama mnogih knjiga o stradanju Srba u Krajini tokom poslednjeg rata, ostalo je utisnuto u našim telima i preneće se na našu decu i unuke. Geni ne zaboravljaju, oni nose sa sobom sećanja kojih smo svesni i onih kojih to nismo. Ova tragedija nije završena.

Nisam ni slutila da će moj ratni dnevnik, pisan tokom  boravka u Krajini po različitim ratnim bolnicama biti svedočanstvo o jednom od najvećih zločina u Evropi koji je ”demokratska” Evropa sama podržala. Kada je 1996. godine pretvoren u knjigu ”Iz Krajine koje više nema” promocije koje su bile oprane suzama slušalaca, bile su i ostale opelo Krajini. I to Opelo traje i danas.
Knjiga uspravnoTekst ratnog dnevnika  sam prevela na norveški, danski i engleski („Mellom to tårer“). Uložila sam mnogo i moram da uložim još više da bi knjiga na engleskom krenula ka čitaocima u Americi. I kad god sam posustala i pomislila da ne mogu više da  se bavim tim dnevnikom, da nemam više novca da plaćam izdavanje ovih knjiga, život je udesio da mi neko od Krajišnika izbeglih u Norvešku ispriča svoju priču. Nisam ni slutila da je prva granata ispaljena na Knin četvrtog avgusta 1995. godine pogodila kuću mog dragog prijatelja i stalno nasmejanog Nenada Popovića- Popa. U kući je izgorela njegova stara majka, dok je on pod kišom novih granata vozio kamion sa izbeglima iz Knina. Nikada niko nije odgovarao za ovaj zločin i Pop živi sa tom istorijom u sebi: nem, pritisnut bolom, osećanjem nepravde. Zbog te istorije koju on nikome nije ispričao, zbog suza koje je ovaj dragi čovek prolio u tišini, daleko od svetskih kamera i pera, ja znam da onaj ko može i zna treba da ovu priču širi dalje. Ja moram da pišem i pokušam da dođem do ušiju, do srca onih koji ne znaju našu istinu o ratu na Balkanu, o padu Krajine.

Otvorena knjigaBranki, zvanoj Seka su komšije Hrvati ubacili bombu u sobu gde joj je minut ranije spavala ćerka.  Kolonu u kojoj je bežala Dušanka, su stalno napadali i mrtvi prijatelji su padali oko nje. Zbog tih neispričanih priča mora da pišem i svakoj žrtvi dam lice i ime. Ljudi su ubijani u Krajini …moji rođaci, moji prijatelji, sve što imam. Ne dam to!

U Krajini leže grobovi mojih predaka i zveče u mojim genima i mole, naređuju da izdržim i širim priču o stradanju Srba dalje…dalje. Sveštenik Veselica u manastiru Krupa koji je upamtio mog hrabrog dedu Janka, poginulog u Krajini (Drugi svetski rat) mi je februara 1995. godine rekao da su mene dedini geni doveli u ratnu Krajinu i da bi deda bio ponosan na mene. Ništa me više nije podiglo na noge nego tuga  i svest da smo i deda i ja borci i da mojoj deci ostavljam u amanet borbu za  našu istinu. Ovu borbu ne smemo da izgubimo! Kad ja stanem, nastaviće moja deca…pa njihova, ali i vaša deca, dragi čitaoci ovoga teksta. Mi ne smemo da prestanemo da govorimo u ime naših mrtvih…u ime istorije koju neki žele da zaborave i sakriju.

Nek živi Krajina u našim srcima!

Krajina 2

Slični članci